Izolacija za bolju budućnost

Pozitivan uticaj na klimatske promene

   

Interesuje li Vas budućnost naše planete?

 

Zgrade u EU povzrokuju godišnje 842 miliona tona emisije CO2, što je više nego dvostruko od ciljnog iznosa EU prema Kjoto sporazumu. Vrlo jednostavnim merama, kao što je na primer toplotna izolacija zgrada, moguće je godišnje vrednosti emisije CO2 iz zgrada smanjiti za 460 miliona tona, i time učiniti veliki korak ka približavanju dugoročnom cilju smanjivanja emisije opasnih gasova za 50% do 2050. godine.

 

Pozitivan uticaj na klimatske promene

 

Zemlja se zagreva zbog ispuštanja gasova koji zadržavaju toplotu u atmosferi. Ovi gasovi su vodena para (H2O), ugljen dioksid (CO2), metan (CH4), diazot monoksid (N2O) i još neki drugi. Oni u atmosferi deluju kao zaštitni sloj, koji sprečava hladjenje Zemlje zbog zračenja toplote u vasionu. Verovatno ste već mnogo puta primetili da su zimska jutra posle noći bez oblaka bila mnogo hladnija, nego ona kada su noći bile oblačne. Pošto nije bilo oblaka, površina zemlje se preko noći brže i bolje hladila. Sa tog stanovišta su gasovi koji zadržavaju toplotu korisni, jer bi bez njih prosečna temperatura na Zemlji bila znatno niža, prosečno -33ºC. U takvim prilikama život na Zemlji bi bio vrlo težak. Problem je nastao kada su ispuštanja u atmosferu ovih gasova počela da se rapidno povećavaju i to zbog uticaja čovekovih delatnosti.

 

Medju gasovima koji zadržavaju toplotu u atmosferi najznačajniji je ugljen dioksid. Velika količina ovog gasa nastaje sagorevanjem fosilnih goriva i biomase. Ugljen dioksid, koji nastaje pri sagorevanju biomase, ranije ili kasnije se ponovo vraća u biomasu, pošto bi se isto tako oslobodio prilikom truljenja biomase, smatramo, da je ugljen dioksid iz ovog izvora neutralan. Problematičan je, pre svega, onaj ugljen dioksid koji nastaje usled sagorevanja fosilnih goriva. Ova goriva su nafta i njeni derivati, ugalj, zemni gas. Njihova raspoloživost je omogućila industrijski razvoj i upotrebu mnogih novih dobara, automobila i sl.

 

Ugljenik, koji se milionima godina taložio u fosilnim gorivima, zbog sagorevanja se vratio u atmosferu za nekoliko vekova. Količina gasova koji zadržavaju toplotu se u ovom, sa geološkog gledišta kratkom vremenu, bitno povećala i započeo je proces klimatskih promena. Ako taj proces ne budemo zaustavili ili bar usporili, čekaju nas nepredvidive posledice u obliku nevremena, suša, poplava i sličnih elementarnih nepogoda.

 

A, sve veća potrošnja energenata povezana je i sa rizicima prevoza ovih energetskih izvora, čije su posledice ponekad katastrofalne.