Izolacija za bolju budućnost

Otvaranje novih radnih mesta i ekonomski razvoj

 

 

Primena mera u prilog smanjivanju emisije CO2 kao i smanjivanju energetske zavisnosti od uvoza istovremeno daje mogućnost otvaranja brojnih novih radnih mesta. Na području obnovljivih izvora energije to su, na primer, radna mesta u proizvodnji i preradi biomase, što otvara mogućnost za nova radna mesta ili očuvanje starih u poljoprivredi, uz istovremeno rešavanje problema otpadnog drveta.

 

Brojne nove mogućnosti nude se takodje i projektantima mašinskih instalacija kao i monterima grejnih uredjaja, jer se sve više ljudi odlučuje za »klasično« korišćenje obnovljivih izvora sa prijemnicima sunčeve energije ili toplotnim pumpama. A, na drugoj strani, sve je više mogućnosti i na području gradjevinarstva. Pre više godina, bolje rečeno decenija, kada svest o štednji energije, još nije bila na tako visokom nivou, a isto tako se nije mnogo znalo o promenama u podneblju, standardi toplotne zaštite zgrada bili su u poredjenju sa današnjim stvarno minimalni. Takvom stanju je svoj doprinos dala i niska cena energije.

 

Godine 1973. svet je potresla prva naftna kriza, koja je do temelja poljuljala do tada važeće ubedjenje da su energetski izvori neograničeni i uvek na raspolaganju. Istovremeno se, sa izveštajem Rimskog kluba proširila ideja o granicama i troškovima razvoja. Do tada se okolina posmatrala samo kao neiscrpan energetski i sirovinski izvor, koji omogućava privredni razvoj. Prevladavale su, dakle, samo privredne koristi, a šteta pričinjena okolini je zanemarivana. Od tada je prošlo više od trideset godina i neke države, koje su ovo upozorenje shvatile ozbiljno, iskoristile su mogućnosti i usmerile se na razvoj iskorišćavanja obnovljivih izvora energije kao i na efikasnu potrošnju energije uopšte. Druge, koje se time nisu bavile, ili ih je upozorenje pogodilo kasnije, postale su njihovo potencijalno tržište. Dolazi vreme kada je potrebno odlučiti ima li smisla ostati u ulozi posmatrača.

 

Najviše energije se u EU potroši u sektoru zgradarstva, i to čak 40%. Zbog toga, i ranije pomenutih niskih standarda toplotne izolacije starijih zgrada, obnove zgrada, zamene grejnog sistema ili prelazak na nov energetski izvor predstavljaju brojne mogućnosti. Pre početka obnove je, naravno, razumno razmisliti i o energetskoj sanaciji, bez obzira na to da li gradjevinski propisi to zahtevaju ili ne. A sa porastom prosvećenosti stanovništva povećavaće se i potrebe za stručnjacima, koji će znati da ocene energetsko uštedni potencijal zgrada i predlagati mere za energetsku sanaciju, kao i za specijalizovanim izvodjačima, koji će znati predložene mere da ostvare u praksi. U njih sasvim sigurno spadaju kvalitetni izvodjači toplotnih izolacija. Klimatske promene su činjenica. A, da li ćemo ih posmatrati kao pretnju ili kao mogućnost, stvar je izbora. Kvalitetnim stručnjacima i savesnim izvodjačima posao sigurno neće nedostajati.