Izolacija za bolju budućnost

Želite li poboljšati kvalitet života?

 

 

U svojoj kući provodite mnogo vremena i što bolje boravišne uslove obezbedite, bolje ćete se osećati. Jedan od značajnijih faktora dobrog raspoloženja je takodje i temperatura vazduha u prostoru, a ona u kvalitetno toplotno izolovanoj zgradi i uz isti ugodjaj može biti niža. To znači da ćete imati u prostoriji osećaj manje promaje, a da ćete pritom potrošiti manje energije. Nad-standardna toplotna izolacija taj ugodjaj još više povećava, a osim toga donosi i druge brojne druge koristi.

 

Poboljšanje ugodnosti boravka

 

Ugodnost boravka možemo okarakterisati kao dobar osećaj čoveka u odredjenom prostoru, a obuhvata udoban stepen osvetljenja kao i higijensku, psihološku i toplotnu ugodnost. Temperatura ljudskog tela pri pravilnom delovanju je oko 37ºC i telo je mora stalno održavati. Čovek deo energije pridobija hranom i pretvara je u toplotu ili je potroši za obavljanje posla. Zbog održavanja stalne temperature tela odvija se izmedju tela i okoline razmena energetskih i materijalnih tokova. Telo gubi toplotu na različite načine, na primer provodjenjem kroz odeću, nešto toplote mu oduzima kretanje vazduha na površini odeće ili tela, zato vazduh pri većim brzinama osećamo kao hladniji. Deo toplote se gubi zračenjem izmedju tela i površina oko njega, a deo isparavanjem, znonjenjem i izdisanjem vazduha. Pri nižim temperaturama se više toplote gubi zračenjem, a pri višim isparavanjem.Osećaj toplotne udobnosti čovek dostiže onda kada su energetska i materijalna kretanja u ravnoteži. Sa stanovišta potrošnje energije u zgradama najznačajnija je toplotna udobnost, koju određjuju sledeći fizički uslovi, nazvani i opštim klimatskim parametrima ili objektivnim parametrima:

 

  • temperatura vazduha u prostoru,
  • temperatura graničnih površina,
  • toplotna provodnost površina i toplotno upijanje podnih površina,
  • vlažnost i kretanje vazduha.

 

Energetski efikasnim planiranjem, određenim u projektnom zadatku ili na osnovu obavljenog energetskog pregleda, možemo uticaj ovih činilaca da preokrenemo u korist korisnika zgrade.

 

Uticaj temperature vazduha u prostoru povezan je sa temperaturama graničnih površina. Prosečnu vrednost temperature vazduha u prostoriji nazivamo osetna temperatura. Osetna temperatura vazduha od 20ºC može da se dostigne na različite načine:

 

  • Ako je zgrada toplotno neizolovana, temperature graničnih površina su niske, na primer 16ºC, što izmedju ostalog prouzrokuje kondenzaciju vazdušne vlage na unutrašnjoj površini i time pogodne uslove za razvoj buđi. Da bismo u takvom prostoru osetili temperaturu vazduha od 20ºC, potrebno je vazduh zagrejati na 24ºC.
  • Ako je zgrada dobro toplotno izolovana, temperatura graničnih površina je 19ºC, a vazduh je za osećaj temperature od 20ºC potrebno zagrejati samo na 21ºC.
  • Ako se prostor greje zidnim grejanjem, granične površine se zagreju na 22ºC, a vazduh je potrebno zagrejati samo na 18ºC.

 

Uopšteno, važi da kada su temperature graničnih površina preniske imamo osećaj promaje, jer telo zrači prema hladnijim površinama, zato je preporučljivo da temperatura ivičnih površina nije niža od 18ºC. Sa stanovišta potrošnje energije za grejanje, važi da ostvarujemo u prostoriji bolji osećaj, ako je omotač zgrade dobro toplotno izolovan, jer na taj način dostižemo više temperature graničnih površina, a time posredno zadovoljavamo zahtev za temperaturu vazduha u prostoru, koja zbog toga može biti niža.

 

Toplotna izolacija zgrade dakle doprinosi toplotnoj boravišnoj ugodnosti korisnika. Nad-standardna toplotna izolacija tu udobnost još povećava, a osim toga donosi i brojne druge koristi.