Izolacija za bolju budućnost

Snižavanje troškova za energiju

 

 

Da li ste se ikada upitali koliko tehničkih podataka imate na raspolaganju kada kupujete mobilni telefon, kompjuter, televizijski aparat ili neki drugi tehnički uređaj? Ili, na primer, kada kupujete automobil. I u tom slučaju spisak tehničkih specifikacija je opširan i može da posluži kao orudje za uporedjivanje uporedivih modela, što može da olakša odluku o izboru. Automobil koristimo kao prevozno sredstvo i jedan od bitnih podataka prilikom odlučivanja za kupovinu je takodje potrošnja goriva. Što je manja potrošnja, to ćemo manje troškova imati za gorivo i ako godišnje prevezemo mnogo kilometara, taj podatak će sigurno biti medju odlučujućima.

 

Na sličan način je isto tako moguće izraziti energetsku potrošnju zgrada. Ne, doduše, s obzirom na predjene kilometre, nego na kvadratni metar zagrevane površine godišnje, ako govorimo o energiji za grejanje. Taj podatak se naziva energetskim brojem grejanja i isto tako kao i podatak o potrošnji goriva, koji važi za vozila, služi za procenu predvidjene godišnje potrošnje energije za grejanje. Što niži energetski broj, tim će manja biti predvidjena potrošnja energenata, na primer lož - ulja, zemnog gasa ili biomase, naravno uz pretpostavku, da su gubici toplote zbog provetravanja, koji mogu zavisiti od navika korisnika, u predvidjenim granicama. U tehničkim pravilnicima, koji se odnose na minimalne standarde toplotne izolacije objekata su, kao što i sam naziv kaže, dati minimalni zahtevi koji moraju biti obezbedjeni u vezi sa toplotnom zaštitom objekta. U praksi, to znači da nema nikakve prepreke za bolju toplotnu izolaciju od zahtevane minimalne. Nasuprot, što je bolje zgrada izolovana, manji je njen energetski broj grejanja i s tim povezani manji troškovi za grejanje. Gornja tvrdnja, naravno, važi uz pretpostavku pravilnog provetravanja kao i pravilno projektovanog i izradjenog sistema grejanja.

 

Ako odbacimo igre na sreću, gde imamo samo malo mogućnosti za dobitak, nasledstvo ili poklone, obično nam za ostvarivanje vlastitih finansijskih sredstava ostaju dve mogućnosti:

 

  • povećati prihode, što može da znači više rada i manje slobodnog vremena i s tim povezan lošiji kvalitet odnosa ili
  • smanjiti troškove, što je obično povezano sa odricanjem. Ali, ne uvek!

 

Troškove grejanja moramo u svakom slučaju da plaćamo, inače nam preko zime može biti hladno. A, ako zgradu ne zagrevamo dovoljno, na zidovima se može pojaviti kondenzacija. Zbog kondenzovane vlage iz vazduha javlja se buđ, koja može oštetiti malter, nameštaj i koja negativno utiče na zdravlje. A, sve to zajedno još povečava troškove.

 

Dobra strana troškova grejanja je što ih je moguće relativno jednostavnim merama, na primer kvalitetnom ugradnjom dovoljne količine toplotne izolacije, smanjiti na minimum. Taj potencijal uštede je posebno veliki kod starijih, loše ili čak neizolovanih zgrada, gradjenih prema manje zahtevnim toplotno-izolacionim standardima. Uz pomoć energetskog pregleda moguće ga je proceniti i predvideti odgovarajuće mere za izvodjenje. A za nove zgrade važi da je željenu potrošnju energije u zgradi potrebno odrediti u projektnom zadatku u obliku ciljne vrednosti energetskog broja, dakle najviše očekivane potrošnje po kvadratnom metru zagrevane površine. U tom slučaju se uštede odredjuju s obzirom na vrednosti potrošnje, izračunate u skladu sa važećim propisima.

Važno je zapamtiti sledeće:

 

  • Energija poskupljuje i poskupljivaće i dalje, bilo zbog zahteva za smanjivanjem zagadjenja, bilo zato što se povećavaju potrebe za njom, a zalihe nekih energenata se smanjuju.
  • Realna vrednost penzija se smanjuje, što znači da dodatnu penziju moramo obezbediti sami.

 

Dodatnu penziju možemo obezbediti bez odricanja, time što ćemo na početku uložiti u vlastiti, siguran i unosan posao, koji se zove i »niskoenergetska kuća« ili »energetska sanacija kuće«, a posle perioda vraćanja investicije (procenjeno 4 godine) te uštede, koje bi inače morali da platimo za grejanje, ulažemo i u nove izvore prihoda.