Izolacija za bolju budućnost

Najučestalija pitanja 

U opšte o staklenoj vuni

 

U čemu je razlika između mineralne, staklene i kamene vune?

Pod mineralnom vunom se podrazumevaju i staklena i kamena vuna. Razlika između njih je u sirovini od koje se dobijaju, tehnološkom postupku i krajnjim osobinama materiala.

 

SIROVINA

Glavna sirovina od koje se dobija staklena vuna je kvarcni pesak sa dodatkom recikliranog stakla,.Kamena vuna se dobija od kamenih minerala-bazalta i diabaza sa dodatkom koksa.

 

TEHNOLOŠKI POSTUPAK

Razlika je u načinu izrade vlakana, staklena vlakna se izrađuju ulivanjem istopljenog stakla u rotore, kamena pak sa nalivanjem istopljene kamene smeše na rotacione valjke.

 

OSOBINE

Vlakna od staklene vune su elastičnija i približno 10-puta duža. Povratna elastičnost vlakana omogućava komprimovanje na 5-puta manju zapreminu, što podrazumeva manji volumen u transportu i skladištenju. Ugradnja je jednostavnija, jer nije potrebno precizno rezanje materijala na ugradnu meru. Po ugradnji praktično ne ostaju prazna – nepopunjena mesta, koja predstavljaju toplotne mostove.

 

Da li staklena vuna ima štetan uticaj na zdravlje ljudi?

 

Staklena vuna nema štetan uticaj na zdravlje ljudi.

URSA izolacije od staklenih vlakana nose znak kvaliteta RAL, što znači da zadovoljavaju kriterijume neštetnosti po zdravlje propisane od strane »RAL Deutsches Institut für Gütesicherung und Kennzeichehnung e.V.«. Svi proizvodi sa oznakom RAL garantuju sigurnost,kako montažerima tako i korisnicima objekta.

Vlakna toplotne izolacije URSA GLASSWOOL su biološki razgradljiva i ne deluju agresivno na sluznicu disajnih organa. Zdravstvenu neškodljivost redovno, dva puta godišnje kontroliše nezavisna, stručno priznata institucija. Prilikom ugradnje se preporučuje upotreba zaštitnih rukavica i radnog odela.

 

Da li je staklena vuna URSA primerena za protivpožarnu zaštitu?

 

Da.

Staklena vuna je negorljiv materijal klase A1 po evropskoj klasifikaciji i primeren je za upotrebu u konstrukcijama od kojih se zahteva određeni stepen protivpožarnosti i konstrukcijama kod kojih se od određenih materijala zahteva određena klasa gorivosti.

Staklena vuna ima temperaturu topljenja iznad 550°C.Negorljiva je i moguće je upotrebljavati u konstrukcijama od kojih se zahteva određeni stepen protivpožarnosti. Upotrebom staklene vune je moguće postići protivpožarnost pregradnih zidova u zavisnosti od izbora obloge od gipskartonskih ploča do 120 min. Detaljniji podaci o klasi protivpožarnosti se određuju na osnovu testiranja kompletnih sistema. Vrednosti za klasu protivpožarnosti su date u certifikatu i tehničkoj dokumentaciji ponuđača sistema.

 

Da li staklena vuna upija vodu?

 

Hidrofobni dodaci sprečavaju navlaživanje vune između vlakana. Po evropskom standardu (SIST EN 13162) se proizvodi mogu testirati po dva kriterijuma: na kratkotrajno upijanje vlage i dugotrajno upijanje vlage. Proizvodi, koji su po spomenutim normama označeni sa W p i W lp ispunjavaju propisane vrednosti. To znači, da je navlaživanje ipak prisutno, ali u količinama koji su u granicama koje standard propisuje.

 

Da li je navlažena izolacija od mineralne staklene vune još uvek upotrebljiva?

Navlažena tolplotna izolacija URSA GLASSWOOL ima nakon sušenja praktično iste toplotnoizolativne karakteristike kao i pre navlaživanja.

U primeru jednokratnog navlaživanja vune, je potrebno omogućiti odgovarajuće isušivanje. Preporučuje se, da se vuna ostavi otvorena barem sa jedne strane, tako da je proces isušivanja kraći. Isušena vuna ima praktično identične toplotnoizolativne karakteristike kao i pre navlaživanja. Razumljivo, navlaživanje se ne sme pojavljivati često, jer bi se u tom slučaju izolacija slegla, što bi uticalo na slabiju izolativnost.

 

Kuda sa odpadcima od mineralne staklene vune URSA GLASSWOOL, koji ostaju posle montaže, ili po isteku veka trajanja?

 

Deponovanje otpadaka je moguće na građevinske deponije ili na klasične deponije za domaćinstva, jer ovi otpadci ne sadrže opasne materije.

 

U čemu su prednosti izolacije u rolnama?

 

Toplotna i zvučna zolacija URSA u pločama ili u rolni ima odgovarajuće tehničke karakteristike u fazi ugradnje. Prednost izolacije u rolni je u do 5 puta manjem volumenu, koji izolacija zauzima u fazi skladištenja, transporta i ostalih manipulacija. Staklena vuna je materijal, koji omogućava komprimovanje i pakovanje u rolne. Vlakna su elastična. Po razvijanju iz rolne izolacija se vraća na prvobitnu nazivnu debljinu i u fazi upotrebe se ne sleže.

Prednost izolacije u rolni je ta, što se sa poprečnim rezanjem optimalno upotrebljava cela količina. Kod izolacijie u pločama je to neizvodljivo zbog standardnog formata ploče.

 

Upotreba izolacije od mineralne staklene vune URSA

 

Za koje aplikacije su primereni pojedini toplotno i zvučno izolacioni materijali URSA?

 

Toplotno i zvučno izolacioni materijali URSA se dele na dve grupe:

 

  • Mineralna staklena vuna URSA Glasswool
  • Ekstrudirani polistiren URSA XPS

 

Unutar obe grupe postoji veći broj proizvoda, koji se razlikuju po primerenosti za pojedine aplikacije u građevinarstvu. Osnovna podela materijala po aplikacijama je prikazana u tabelama. Za pojedine aplikacije je moguća i upotreba materiala, koji nisu navedeni u tabelama, za šta preporučujemo, da kontaktirate URSA tehničku službu.

 

Aplikacije mineralne staklene vune URSA Glasswool:

 

kosi krov

SF 35 SF 38 DF 40

pregradni zidovi

TWF 1 TWP 1 FDP 1

plafoni- spušteni plafoni

DF 40 TWP1

plafoni- ispod podkrovlja

SF 35 SF 38 DF 40 ELF

fasadni zidovi- spoljašnja izolacija

FDP 1 FDP 2 FDP 2/V

fasadni zidovi-unutrašnja izolacija

TWF 1 TWP 1 FDP 1

podovi- neopterećeni

DF 40 ELF

 

Aplikacije ekstrudiranog polistirena URSA XPS:

 

ravni krovovi- obrnuti

N-III-L N-V-L

ravni krovovi – klasični

N-III-I N-III-L

podne ploče, estrih

N-III-I N-III-L N-V-L N-W-I

industrijski podovi

N-V-L

zidovi u zemlji, sokle

N-III-PZ-I N-III-L

spoljni zidovi

N-III-PZ-I N-W-I

stropovi- donja obloga

N-FT N-W-I

kosi krov

N-FT

toplotni mostovi

N-III-PZ-I

spoljašnji zidovi- unutranšja izolacija

N-III-PZ-I N-W-I

 

Koje su preporučene debljine tolpotne izolacije na pojedinim konstrukcijama?

 

Izbor optimalne debljine toplotne izolacije zavisi od lokacije građevine i očekivanog temperaturnog režima u građevini. Sa većom debljinom toplotne izolacije utičemo na manju potrošnju energije za grejanje u zimskom periodu, kao i za klimatizaciju za vreme letnjih vrućina. Iskustvene debljine za pojedine konstrukcije su:

 

  • laki kosi krov 20 – 25 cm
  • kosi krov sa betonskom konstrukcijom 16 – 20 cm
  • spoljni zidovi 8 – 10 cm
  • tla na terenu 8 – 10 cm
  • zid u zemlji 8 – 10 cm

 

Mineralna staklena vuna ursa za kose krovove

 

Koje osobine (postižemo) kvalitetnim kosim krovom

 

Posebni kvaliteti kosog krova su:

 

  • toplotna izolativnost i toplotna stabilnost sa ciljem smanjenja potrebne energije za grejanje prostora u zimskom periodu, i sprečavanje pregrevanja prostora i smanjenje potrebne energije za hlađenje prostora za vreme letnjih vrućina
  • nepropusnost za vazduh za sprečavanje nekontrolisanih toplotnih gubitaka infiltracijom hladnog vazduha,
  • zvučna izolativnost , sprečava prodor zvuka spolja, kao i prodor zvuka u slučaju padavina,
  • sposobnost »disanja«, postiže se pravilnim izborom materijala,što ujedno sprečava nastajanje kondenzacije unutar krovne konstrukcije.

 

Zašto je mineralna staklena vuna URSA najprimereniji materijal za izolaciju kosih krovova?  

 

Izolacija od mineralne staklene vune ima brojne prednosti pri izolovanju kosog krova. Glavni razlog za to je ELASTIČNOST materijala. Staklena vlakna u izolaciji su veoma duga, čvrsta i elastična. To omogućava sledeće:

 

  • Izolacija od mineralne staklene vune se može komprimovati u rolne, tako da u fazi skladištenja i transporta zauzima do 5-puta manje prostora, nego što ga zauzima po razvijanju rolne. Po odstranjivanju ambalažne folije izolacija u rolni se po razvijanju digne na nominalnu-ugradnu debljinu.
  • Pre ugradnje između rogova se izolacija reže na 1 do 2 cm veću širinu. Elastičnost omogućava, da se vuna prilagodi prostoru u koji se stavlja. U primeru drvenog potkrovlja je to veoma značajno, jer je drvo prirodan materijal, koji »radi«. Rogovi se u praksi malo izvijaju. Staklena vuna ispunjava ceo prostor, toplotni mostovi se ne pojavljuju na tim mestima, kao pri upotrebi krutih ili tvrdih, neelastičnih, izolacionih materijala.
  • Sa poprečnim rezanjem vune iz rolne se upotrebljava cela količina vune kpoja je u rolni-praktično bez odpada.

 

Koje su najčešće greške kod izvođenja kosih krovova?

 

  • Ispod krovnog pokrivača je nameštena krovna lepenka. Sa izolacijom ispunimo ceo prostor do lepenke, bez ventilacionog kanala. U tom slučaju će se za vreme hladnih dana ispod lepenke skupljati kondenz. To utiče na truljenje drveta,smanjuje toplotnu izolativnost, a može doći i do prodora kondenza unutar prostora potkrovlja.
  • Sanaciju izvodimo bez dodatne toplotne izolacije sa donje strane rogova. U tom slučaju realna toplotna izolativnost krovne konstrukcije nije jednaka izolativnosti na mestu izolacije. Neizolovani rogovi predstavljaju toplotni most sa približno 4 puta slabijom izolativnošću.
  • Parna prepreka ili parna brana je nameštena korektno. Prilikom postavljanja elektro instalacija je na više mesta probijemo. U navedenem slučaju postoji opasnost, da bi na mestima proboja moglo doći do prevelikog prolaska vlažnog vazduha ka spoljnim slojevima. Ispod paropropusne folije ili ispod krovnog pokrivača bi moglo da dođe do kondenzacije. Sve eventualne proboje je potrebno odgovarajuće zaptiti, zalepiti.

 

Kako kvalitetno izvesti kosi krov iznad potkrovlja u kome se stanuje u slučaju novogradnje?

 

Preporučuje se ukupna debljina toplotne izolacije od 20 do 25 cm. To podrazumeva ispunjen prostor između rogova sa dodatnih 5 do 12 cm izolacije ispod njih. Posebno je značajna pravilna upotreba građevinskih folija. Na unutrašnjoj - toploj strani krova je potrebno ugraditi foliju – parnu prepreku ili parnu branu. Preporučuje se ugradnja parne prepreke, jer ona u određenoj meri propušta vazdušnu vlagu,ali samo u količinama, koje ne utiču na pojavu prekomerne kondenzovane vlage unutar krovne konstrukcije. Parne prepreke imaju paropropusnost približno s d = 2,0 metra. Posebno je značajna preciznost pri ugradnji parnih prepreka. Svi uzdužni spojevi, proboji i priključci na zidove moraju biti zaptiveni –zalepljeni. Za tu namenu postoje različite zaptivno-lepljive trake i mase.

Krov neka bude izveden sa ventilacionim kanalom minimalne visine 4 cm i odgovarajućom izvedbom prijema vazduha u ventilisani prostor i ispusta u slemenu. Vazdušni kanal sprečava kondenzaciju vlage ispod krovnog pokrivača, a ujedno sprečava i pregrevanje podkrovlja za vreme letnjih vrućina.

Između izolacije i vazdušnog kanala mora biti namešten sekundarni krovni pokrivač - paropropusna-vodonepropusna folija. Dobre paropropusne folije imaju sd vrednost 0,02 m.

Ugradnja oplate nije nužna, ali je korisna, jer krovu daje prohodnost za vreme montaže i kasnijih intervencija. Daske neka budu suve i nameštene sa međusobnim razmakom 1 do 2 cm.

 

Kako pravilno izvesti sanaciju postojećeg kosog krova sa spoljašnje strane?

 

Sanacija krovne konstrukcije sa spoljašnje strane se obično izvodi prilikom zamene krovnog pokrivača.Potrebno je oceniti u kakvom je stanju postojeća toplotna izolacija i parna prepreka. Ako je potrebno postavljanje nove parne prepreke, ona se polaže tik uz rogove. Preklope parne prepreke je potrebno međusobno zalepiti . Posebno je bitno izvesti dobar spoj-postići dobru zaptivenost između parne prepreke i zida. Po vetrovitom vremenu po pravilu dolazi do prodora hladnog vazduha zbog nestručnog izvođenja tog detalja.

Ako postojeća toplotna izolacija nije mokra i ravnomerno ispunjava prostor između rogova, ne treba intervenisati . Često je potrebno dodati odgovarajuću debljinu, tako da prostor između rogova po visini bude potpuno ispunjen. Da bi postigli odgovarajuću debljinu toplotne izolacije, na rogove se sa gornje strane poprečno postave letve. Između letvi se postavi dodatni sloj toplotne izolacije URSA. Visina letve definiše debljinu toplotne izolacije i preporučuje se da bude od 5 do 10 cm. Ukupna debljina izolacije neka bude 20 do 25 cm.

Preko letvi se namesti papropropusna folija, koja ima ujedno i ulogu sekundarnog krovnog pokrivača.

Potom se postavljaju kontraletve visine 4 cm, koje formiraju kanal za vazduh . Na njih se poprečno postave letve, koje služe za polaganje krovnog pokrivača.

 

Da li je toplotna izolacija od mineralne staklene vune URSA samonosiva kod montaže između rogova sa donje strane?

 

URSA ima u svom programu vi še nivoa kvaliteta. Pri upotrebi odgovarajućeg materijala (URSA SF 35 ili URSA SF 38) to nije problem.

Otežano nameštanje toplotne izolacije između rogova sa donje strane se dešava u slučaju materijala URSA ELF ili DF 40 kod tanjih debljina.

Pri upotrebi odgovarajućeg materijala i rezanju na meru 1 do 2 cm veću od potrebne izolacija stabilno stoji na svom mestu za vreme montaže i posle prilikom eksploatacije.

 

U čemu je razlika između građevinskih folija u sistemu kosih krovova (parna brana, parna prepreka, paropropusna folija)?

 

Parna brana sasvim sprečava prolaz vodene pare. Po pravilu se ugrađuje što bliže toplijoj strani konstrukcije (npr. između unutrašnje finalne obloge i izolacije).

Parna prepreka delimično sprečava prolaz vodene pare. . Po pravilu se ugrađuje što bliže toplijoj strani konstrukcije. Za razliku od parne brane još uvek omogućava "disanje" krova, parna prepreka se ugrađuje u slučaju, kad imamo na spoljašnjoj strani izveden vazdušni kanal, koji omogućava odzračivanje vodene pare, koja prolazi kroz krovnu konstrukciju.

Paropropusne folije (sekundarni krovni pokrivači) ne smeju sprečavati prolaz vodene pare. Ugrađuju se na hladnijoj strani izolacije, jer bi ugradnja parne brane ili parne prepreke inače predstavljala problem. Vodena para mora preko nje nesmetano prolaziti napolje (u ventilacioni kanal), tako da ne dolazi do kondenzacije unutar krovne konstrukcije.Paropropusna folija služi kao sigurnosni-sekundarni pokrivač i kao zaštita izolacije i cele konstrukcije od vetra.

Najvažnije tehničnke karakteristike folija su: stepen propuštanja vodene pare- paropropustnost, mehaničke karakteristike (pre svega slia kidanja), i otpornost na starenje (UV zraci).

Paropropustnost se označava sa S d. Pojedine folije imaju sledeće vrednosti:

 

  • parne brane Sd ≥ 100 m,
  • parne prepreke Sd ≥ 2 m
  • dobre paropropusne folije Sd ≤ 0,02 m.

 

U čemu je razlika između materijala URSA SF 38 i URSA DF 40?

 

Obe izolacije imaju istu namenu (kosi krovovi), ali je URSA SF 38 kvalitetnija.

Razlika je u kompaktnosti. URSA SF 38 je kompaktnija uglavnom zbog veće količine veziva. Pored toga razlika je i na prvi pogled, jer URSA SF 38 ima utisnute oznake na površini, koje omogućavaju jednostavniju ugradnju.

 

Mineralna staklena vuna URSA za suvomontažne pregradne zidove

 

Zašto je mineralna staklena vuna URSA najprimerniji materijal za izolaciju suvomontažnih pre gradnih zidova

 

Razlozi za to su:

  • postizanje visoke zvučne izolativnosti zida,
  • postizanje traženih otpornosti na požar zidova,
  • kompaktnost i otpornost prema sleganju zbog dugačkih i isprpletenih vlakana
  • jednostavna ugradnja, lak, komprimovan material,
  • modulne dimenzije, minimalan odpad materijala-maximalno iskorištenje,
  • stabilan visoki kvalitet,
  • odlična logistička podpora,
  • tehnička podpora projektantima i izvođačima

 

Da li se sa suvomontažnim pregradnim zidovima postiže kvalitetna zvučna zaštita?

 

Laki, suvomontažni pregradni zidovi postižu visok nivo zvučne izolacije. Deluju po principu masa–opruga-masa. Princip se lako može objasniti na primeru lakog montažnog zida, koji ima nosivu metalnu konstrukciju, obloge sa obe strane od gips-kartonskih ploča i zvučnu izolaciju od mineralne staklene vune URSA u međuprostoru. Zvuk sa svojim talasanjem prouzrokuje vibraciju gips-kartonske ploče. Ona zbog svoje mase prouzrokuje talasanje, koje se delimično prenosi na zvučnu izolaciju. Zvučna izolacija po principu opruge prigušuje oscilacije , tako da se minimalni deo prenese na drugu oblogu i dalje u susedni prostor. Na taj način se postiže jednaka ili bolja zvučna izolacija kao pri primeni i do 10-puta težih masivnih(monolitnih) pregradnih zidova.

 

Koje su najčešće greške kod izvođenja suvomontažnih pregradnih zidova?

 

Kvalitetno izvođenje ima velik uticaj na f-je koje pregradni zid mora da zadovoljava.

 

Najčešće greške pri tome su:

 

Nedovoljna ispunjenost zida sa toplotnom izolacijom.

Postavljanje pregradnog zida direktno na plivajući estrih- zvuk se prenosi preko estriha na drugu stranu. Potrebno je postaviti zid na noseću ploču, sa dilatacijom između plivajućeg estriha i pregradnog zida.

Ugradnja elektroinstalacija sa nepreciznim izrezima obloga, neispunjenost preostalog prostora sa izolacijom, pozicioniranje elemenata na obe strane zida na istom mestu – zvučni most…

Izvođenje pregradnih zidova do spuštenog plafona i nespuštanje do međuspratne konstrukcije – zvučni most.

 

Mineralna staklena vuna URSA za toplotnu i zvučnu izolaciju podnih konstrukcija

 

Na koji način možemo ograničiti ometajuću buku iz gornjih prostorija zgrade sa više stanova?

 

Jedan od mogućih načina je dodatna suvomontažna obloga postojeće konstrukcije. Ovaj način je namenjen za veće površine, kod manjih površina je efekat prenosa zvuka po obodnim konstrukcijama preveliki. U primeru problema prevelike buke sa gornje etaže sanacija može biti stvarno uspešna, ako se izvede dodatna obloga kako plafona, tako i zida. Sa tim se smanjuje obodni efekat.

Izmerena vrednost zvučne izolacije malterisanog zida od cigala debljine 12 cm sa dodatnom oblogom od dvostruke gips kartonske ploče deb. 12,5 mm na metalnoj podkonstrukciji 50mm ispunjenom sa zvučnom izolacijom URSA TWF 1 je 61 dB, što je osetno poboljšanje u odnosu na primere sa zidom bez poboljšane zvučne izolativnosti

Sanacije na sličan način su izvodljive, ali nisu jeftine. Veoma je važan i kvalitet izvođenja. Ponekad je radi specifičnog prenosa zvuka po obodnim konstrukcijama teško dostići 100% željeni rezultat. U svakom slučaju se dostiže poboljšanje.

 

Izolacija od ekstrudiranog polistirena URSA XPS

 

Da li URSA ima odgovarajuće rešenje za izvođenje ravnog krova?

 

U programu URSA Slovenija je pored steklene vune i toplotna izolacija od ekstrudiranog polistirena, koji je odličan materijal za izvedbu obrnutog ravnog krova. To ima brojne prednosti u odnosu na klasičan ravni krov, koje anuliraju minimalnu razliku u ceni.

Klasični ravni krovovi imaju završni sloj od bitumenske, PVC ili neke druge podobne hidroizolacije – membrane. Ona je izložena sunčevom zračenju (UV zračenje), koje štetno deluje na te materijale –uništava ih.

 

Obrnuti ravni krov ima sledeće prednosti:

 

  • Hidroizolacioni sloj je zaštićen od sunčevog zračenja sa toplotnom izolacijom URSA XPS.
  • Hidroizolacioni sloj nije direktno izložen hodanju po njemu; pa je smanjena opasnost od probijanja i cepanja istog.
  • Toplotna izolacija od ekstrudiranog polistirena ne upija vlagu. Kiša za vreme montaže ne utiče na toplotnoizolativne osobine, što nije slučaj u primeru klasičnog ravnog krova gde se upotrebljava kamena vuna.
  • Obrnuti ravni krov nije problematičan u smislu navlaživanja konstrukcije usled difuzije vodene pare.

 

Ravni krovovi su na lošem glasu upravo radi gore navedenih razloga.Kod klasičnog ravnog krova je praktično nemoguće locirati mesto pucanja hidroizolacije. Obrnuti ravni krov rešava sve navedene probleme, vek trajanja je nesrazmerno veći u odnosu na razliku u ceni obe konstrukcije.

 

Da li smemo kod sistema obrnutog ravnog krova upotrebiti XPS u dva sloja?

 

Upotreba ekstrudiranog polistirena u dva sloja u sistemu obrnutog ravnog krova nije preporučljiva.

Ako se ekstrudirani polistiren upotrebljava u dva sloja, postoji opasnost, da bi u slučaju kiše, između dva sloja XPS-a prošla voda. To bi izazvalo nastajanje vodenog filma između slojeva, koji predstavlja veoma jaku parnu branu(veoma paronepropusan). Voda koja je prodrla,i koja se nalazi u sloju ispod stvorenog vodenog filma, počinje da isparava zbog više temperature u tim slojevima i uzrokuje povećanje parcijalnog pritiska vodene pare. To može prouzrokovati difuzijsko navlaživanje ekstrudiranog polistirena(kondenzaciju). U primeru URSA XPS do pribl. 3%, što je u poređenju sa konkurentnim materijalima jednako ili čak i bolje.Bez obzira na to,iz navedenog razloga slabi toplotna izolativnost, dugoročno postoji opasnost od štete, koju bi moglo da prouzrokuje smrzavanje kondenza u jako hladnim danima.

 

Da li se URSA XPS sme lepiti plamenom na vertikalni zid sa bitumenskom hidroizolacijom?

 

Lepljenje na takav način je izvodljivo, ali se ne preporučuje.

Pri lepljenju sa zagrevanjem plamenom bitumenske hidroizolacije može doći do prevelikg stanjivanja hidroizolacije što nije prihvatljivo. Postoji opasnost od oštećenja izolacione ploče zbog otvorenog plamena. Za kvalitetno i sigurno izvođenje se preporučuje uptreba lepila za tu namenu.