Idi na vrh strane 
Ventilisane fasade su dugogodišnje dokazano dobro rešenje kako u novim zgradama tako I kod renovacije starih zgrada. One predstavljaju klasičan slučaj spoljašnjeg zida sa toplotnom izolacijom sa "sa stanovišta građevinske fizike poželjne" spoljašnje strane I dodatnom zaštitom od atmosferskih uticaja. To je sa tehničke strane najpouzdanije rešenje koje obezbeđuje najmanje oštećenja spoljašnjeg zida tokom eksploatacije.
Ventilisane sendvič fasade se razlikuju po svojim visokim tehničkim performansama. Odvojenost toplotne zaštite i zaštite od spoljašnjih uticaja obezbeđuje fasadni sistem visokih performansi. Osim toga, Različiti dostupni materijali za završnu oblogu pružaju mogućnost za široki spektar dizajnerskih rešenja. Na kraju, Ove konstrukcije su posebno ekonomične zbog njihovog dugog veka trajanja ,praktično malog angažovanja oko održavanja i niske cene istog.
Ventilisaen fasade su uvek postavljene na podkonstrukciju od aluminijumskih ili drvenih profila. Toplotna izolacija se postavlja između profila. Ona mora biti obložena sa parpropusnim vodonepropusnim materijalom koji je štiti od atmosferskih padavina a sa druge strane dozvoljava konstrukciji da diše .Ovaj materijal može biti direktno integrisan u proizvod ( stakleni voal) ili nakdnadno postavljen preko proizvoda ( paropropusna folija-URSA SECO PRO 004).
Proizvodi URSA od mineralne staklene vune za ventilisaen fasade predstavljaju idealan odnos cene I kvaliteta . Kompaktne su i samonosive a u isto vreme lagane za manipulaciju i montažu sa izvanrednim termičkim karakteristikama
Zbog svoje lakoće , neznatno opterećaju konstrukciju I ubrzavaju process montaže.
Svi materijali URSA za spoljašnju namenu su vodoodbojni
Postavljanje potkonstrukcije
Raspoloživost podkonstrukcije, ankerisanje, pričvršćivanje I pričvrsni elementi mora biti provereno kod ove upotrebe. Tip, broj i odstojanje ankera,spojevi i pričvršćivanja moraju biti određeni statičkim proračunom.
Ugradnja toplotne izolacije
Izolacione ploče se bez zazora i kaširane staklenim voalom postavljaju na spoljni nosći zid.Treba izbegavati da se ploče dodiruju u jednoj tačku. Da biste sprečili prodor spoljašnjeg vazduha iza izolacije , mora se obezbediti da nema šupljina između zida i izolacije. Čvrst konstakt kontakt između izolacije i spoljašnjeg zida se obezbeđuje mehničkim prčvršćivanjem -tiplovima. U zavisnosti od vrste zida i konstrukcije, treba da bude izabran odgovarajući broj tiplova i šema kačenja. U cilju dobijanja ravne površine izolacionog materijala, fiksiranje izolacionih ploča treba da bude takvo da postavljanje pečurki tiplova ide samo do debljine toplotno-izolacione ploče. Sa tačke gledišta zaštite od požara, preporučujemo korišćenje metalnih tiplova DHM pogodnim za naše nezapaljive fasadne izolacione ploče.
Pečurka tipla treba da bude glatka i ima prečnik od najmanje 85 ili 110 mm. Ne treba koristiti pečurke tipla sa oštrim ivicama izolacije jer postoji opasnost od oštećenja. Treba voditi računa da izolacioni materijal postavlja brzo i jednostavno.
Izolacione ploče za ovu namenu se postavljaju kaširane crnim staklenim voalom.Zbog ovakvog kaširanja, izolacione ploče se mogu koristiti i kod završnih obloga sa otvorenim spojevima. Isečene ivice i fabrički izrađene ivice izolacionih ploča ne moraju biti kaširane. U zavisnosti od fasadnog sistema i postojećeg zida,sledeće šeme kačenja izolacionih ploča se mogu primeniti:
Standardna montaža
URSA fasadne izolacione ploče se mogu pričvrstiti na ravnu površinu zida samo sa jednim tiplom po panelu. Ovakva vrsta montaže je mogućaza ploče najmanje debljine od 80 mm. Na uglovima zgrade,preporučuje se korišćenje 2 tipla po ploči za prve dve ploče najbliže uglu. U donjim redovima izolacionih ploča, takođe se preporučuje upotreba 2 tipla po ploči.
Dvostruko sigurna varijanta montaže
URSA fasadne izolacione ploče su pričvršćene sa dva tipla u sredini, kao I sa dodatnim tiplovima na mestima dodira sa drugim pločama.
Kanal za ventilaciju
Najmanje 20 mm širine vazdušnog sloja za ventilaciju je potrebno ostaviti između završne obloge i izolacione ploče, što može biti lokalno lokalno smanjeno za 5mm zbog podkonstrukcije ili nepravilnosti spoljašnjeg zida. Debljina ventilacionog kanala ne sme biti veća od 50 mm u slučaju korišćenja drvene podkonstrukcije , i može biti maksimalno do 150 mm kada se koristi metalna podkonstrukcija. Ulazni I izlazni ventilacione na najnižoj tački fasade I na ivici krova moraju imati preseke od najmanje 50 cm² po 1 m dužine zida na kome se nalaze. U oblasti fasadne sokle otvori za ventilaciju spoljašnje zidne obloge smoraju biti najmanje 20 mm debljine i osigurani ventilacijonom rešetkom, koja spračava ulaz životinja i insekata.