Često postavljana pitanja

U ovom odeljku pripremili smo izbor najčešće postavljanih pitanja s odgovorima vezanim za izolaciju i naše materijale. U slučaju dodatnih pitanja, naš tim će Vam uvek rado pomoći!

O staklenoj mineralnoj vuni i XPS

Koja je razlika između mineralne, staklene i kamene vune?

Pojam mineralna vuna uključuje staklenu i kamenu vunu. Njihova osnovna razlika je u sirovini od koje se izrađuju. Staklena vuna uglavnom se proizvodi od kvarcnog peska (SiO₂), koji je takođe jedan od najčešćih mineralnih sastojaka Zemljine kore. Kamena vuna proizvodi se od prirodnog kamena, najčešće bazalta. Svojstva obeju vrsta vune razlikuju se i zbog razlika u tehnologiji proizvodnog procesa.

Sirovina

Za proizvodnju staklene mineralne vune kao glavna sirovina koristi se kvarcni pesak, kojem se često dodaje reciklirano staklo, dok se kamena vuna proizvodi od prirodnih vulkanskih stena, poput bazalta i dijabaza, a kao dodatak koristi se koks.

Tehnološki proces

Razlika između mineralne staklene vune i mineralne kamene vune ogleda se i u tehnologiji proizvodnje vlakana. Kod staklene vune, vlakna se proizvode izlivanjem rastopljene mase u brzorotirajuće rotore, koji koriste centrifugalnu silu za raspršivanje te mase u vlakna. Pri proizvodnji kamene vune rastopljeni deo kamena nanosi se na rotirajuće valjke, u kojima se, dejstvom centrifugalne sile, takođe formiraju vlakna, ali to uključuje drugačiji princip nanošenja i veća toplotna opterećenja.

Karakteristike

Vlakna mineralne staklene vune elastičnija su i približno 10 puta duža u poređenju s vlaknima kamene vune. Njihova povratna elastičnost omogućava kompresiju do 5 puta, što znači manju zapreminu tokom transporta i skladištenja i manju težinu. Postavljanje staklene vune je jednostavnije, jer nije potrebno precizno sečenje materijala prema dimenzijama za ugradnju. Nakon ugradnje praktično nema praznih prostora koji bi mogli uzrokovati toplotne mostove.

Ima li mineralna staklena vuna negativne efekte na ljudsko zdravlje?

Izolacioni materijali od mineralnih staklenih vlakana kompanije URSA nose oznaku kvaliteta EUCEB I RAL, što znači da zadovoljavaju stroge kriterijume zdravstvene bezbednosti koje postavlja institut RAL Deutsches Institut für Gütesicherung und Kennzeichnung e.V. Svi proizvodi s oznakom RAL garantuju sigurnost obrađivačima, instalaterima i krajnjim korisnicima zgrada. Termoizolaciona vlakna URSA GLASSWOOL su biorazgradiva i nisu agresivna za sluznicu disajnih puteva. Uticaj na zdravlje redovno proverava nezavisna stručno osposobljena ustanova, koja dva puta godišnje sprovodi nadzor. Prilikom postavljanja preporučuje se upotreba zaštitnih rukavica i radne odeće.

Da li je mineralna staklena vuna URSA prikladna za zaštitu od požara?

Mineralna staklena vuna je nezapaljivi materijal klase A1 prema evropskoj klasifikaciji, što znači da je prikladna za upotrebu u protivpožarnim konstrukcijama. Ima tačku topljenja iznad 550 °C, što je čini vrlo otpornom na visoke temperature. Zbog svojih svojstava je pogodna za ugradnju u protivpožarne konstrukcije, jer uz odgovarajući izbor obloga od gipsanih ploča omogućava pregradnim zidovima postizanje vatrootpornosti do 120 minuta. Tačne vrednosti otpornosti na vatru određuju se na temelju ispitivanja kompletnih sistema. Te vrednosti su zabeležene u sertifikatima i tehničkoj dokumentaciji proizvođača sistema.

Upija li mineralna staklena vuna vodu?

Izolacija od staklene vune URSA sadrži hidrofobne aditive koji sprečavaju apsorpciju vlage i time poboljšavaju otpornost materijala na vlagu. Prema evropskoj normi SIST EN 13162, proizvodi se ispituju prema dva kriterijuma: kratkotrajna i dugotrajna apsorpcija vlage. Proizvodi sa oznakama Wp (kratkoročna apsorpcija vlage) i Wlp (dugoročna apsorpcija vlage) zadovoljavaju propisane vrednosti i osiguravaju da je apsorpcija vlage prisutna samo u ograničenim količinama, u skladu sa zahtevima norme.

Da li je izolacija od mineralne staklene vune i dalje upotrebljiva nakon što se skvasi?

Toplotna izolacija URSA GLASSWOOL, nakon što se jednom skvasi i pravilno osuši, vraća svoja toplotno-izolaciona svojstva. U slučaju nakupljanja vlage, bitno je osigurati pravilno sušenje – preporučuje se da izolacija bude otvorena barem s jedne strane, što omogućava brže isparavanje vlage. Nakon potpunog sušenja, izolacija ima praktično ista toplotna svojstva kao i pre kvašenja. Ponavljano vlaženje nije dopušteno, jer može uzrokovati sleganje materijala i posledično smanjenje njegovih izolacionih svojstava.

Šta raditi s otpadom mineralne staklene vune koji ostane nakon ugradnje ili po završetku životnog ciklusa proizvoda?

Zbrinjavanje otpada od mineralne staklene vune moguće je na građevinskim deponijama ili deponijama za neopasni komunalni otpad, s obzirom na to da materijal ne sadrži opasne materije.

Koje su prednosti izolacije u rolni?

Izolacije URSA u pločama i rolni imaju slična tehnička svojstva tokom ugradnje. Prednost izolacije u rolni je mnogo manja zapremina tokom skladištenja, transporta i manipulacije – do 5 puta manja nego kod ploča. Mineralna staklena vuna omogućuje kompresiju i pakovanje u rolne, jer su vlakna elastična. Nakon odmotavanja s rolne, izolacija se vraća na početnu debljinu i ne sleže se tokom upotrebe. Dodatna prednost izolacije u rolnama je što se celokupna količina materijala može optimalno iskoristiti poprečnim sečenjem, dok to često nije moguće izvesti kod izolacije u pločama zbog standardnih formata.

Za koje primene su pogodni pojedinačni toplotni i zvučni izolacioni materijali URSA GLASSWOOL?

Materijali za toplotnu i zvučnu izolaciju URSA podeljeni su u dve glavne grupe:

mineralna staklena vuna URSA Glasswool, TERRA i TECTONIC
ekstrudirani polistiren URSA XPS.

Unutar ove dve grupe postoji širok raspon proizvoda koji se za pojedinačne primene u građevinarstvu razlikuju po svojoj prikladnosti. Osnovni skup materijala, klasifikovanih prema primeni, prikazan je u priloženim tabelama. Za specifične primene je moguće koristiti i druge materijale, koji nisu u tabelama. U tom slučaju preporučujemo da se obratite tehničkoj službi kompanije URSA.

Primena mineralne staklene vune URSA Glasswool:

Toplotna izolacija kosih krovova SF 32, SF 34, SF 38, PRO 0.02, PRO 2, PRO 100, PRO DKS, PRO KP, PRO KA.
Toplotna i zvučna izolacija pregradnih zidova: TWF 1, FDP 2.
Toplotna i zvučna izolacija spuštenih plafona: TWF1, TWP 1, FDP 2, SF 39.
Toplotna izolacija plafona prema potkrovlju: DF 39, DF 39Ab, SF32, SF34.
Fasadni zidovi – spoljna toplotna izolacija u ventilisanim fasadnim sistemima: FDP 2, FDP 2/Vk, FDP 2/Vr, FDP 3/Vr.
Fasadni zidovi – unutrašnja toplotna izolacija: TWF 1, TWP 1, FDP 2.
Toplotna izolacija neopterećenih podova: DF 39, DF 39 Ab.
 
Primena mineralne staklene vune URSA TECTONIC:
 
Nezapaljiva toplotna i zvučna izolacija kontaktne fasade: FP Basic, FP Advance.
Nezapaljiva toplotna i zvučna izolacija ravnog krova: HT Advance.
Nezapaljiva toplotna i zvučna izolacija pregradnih zidova: Aph.
Nezapaljiva toplotna i zvučna izolacija spuštenih plafona: UPh/Vv.

Primena s ekstrudiranim polistirenom URSA XPS:

toplotna izolacija obrnutih ravnih krovova: ECO N-III-L, N-V-L
toplotna izolacija ravnog klasičnog krova: ECO N-III-I, ECO N-III-L
toplotna izolacija podne ploče, estriha: ECO N-III-I, ECO N-III-L N-V-L.
toplotna izolacija industrijskog poda: N-V-L
toplotna izolacija zida u tlu, temelja: ECO N-III-PZ-I, ECO N-III-L
toplotna izolacija spoljnih zidova: ECO N-III-PZ-I
toplotna izolacija kosih krovova: ECO N-III-I
toplotna izolacija toplotnih mostova: ECO N-III-PZ
toplotna izolacija spoljnih zidova – unutrašnja izolacija: ECO N-III-PZ-I, ECO N-R-I.

Koje su preporučene debljine toplotne izolacije na pojedinačnim konstrukcijama?

Izbor optimalne debljine toplotne izolacije zavisi od lokacije zgrade i očekivanog temperaturnog režima u zgradi. Većom debljinom toplotne izolacije utičemo i na manju potrošnju energije za grejanje zimi i na klimatizaciju tokom letnjih vrućina. Međutim, empirijski, sledeće preporuke u vezi s debljinom primenjuju se za pojedinačne strukture:

  • lagani kosi krovovi: 24+ cm
  • kosi krovovi s betonskom konstrukcijom: 24+ cm
  • ravni krovovi: 28 cm
  • spoljni zidovi (ETICS): 18+ cm
  • podovi na terenu: 8 – 10 cm
  • zid u zemlji: 8 – 10 cm.

Koja svojstva postiže kvalitetan kosi krov?

Toplotna izolacija i toplotna stabilnost pomažu u smanjenju potrebe za energijom za grejanje prostorija zimi, a istovremeno sprečavaju pregrevanje i smanjuju potrebu za hlađenjem prostorija u letnjim mesecima. Nepropusnost vazduha sprečava nekontrolisani gubitak toplote povezan s propuštanjem vazduha. Zvučna izolacija pruža zaštitu od buke iz spoljašnjeg okruženja, uključujući buku od padavina. Sposobnost „disanja“, postignuta izborom odgovarajućih materijala, sprečava stvaranje kondenzacije unutar krovnih konstrukcija.

Zašto je mineralna staklena vuna URSA najprikladniji materijal za toplotnu izolaciju kosih krovova?

Izolacija od staklene vune može se kompresovati u rolne, što joj omogućava da zauzima do pet puta manje prostora tokom skladištenja i transporta nego kada je odmotana. Kada se folija u kojoj je pakovana ukloni, izolacija u rolni se odmotava i podiže do nominalne debljine ugradnje. Pre ugradnje između greda, izolacija se seče na širinu veću od 1 do 2 cm, što omogućava elastičnost materijala da se prilagodi raspoloživom prostoru. To je posebno važno kod drvenih krovova, jer je drvo prirodni materijal koji „diše“ i može se malo iskriviti. Mineralna staklena vuna ispunjava celi prostor i sprečava stvaranje toplotnih mostova, što nije moguće pri korišćenju krutih ili tvrđih, neelastičnih izolacionih materijala. Poprečnim sečenjem vune iz rolne iskorišćava se cela količina, praktično bez otpada.

Koje su najčešće greške prilikom izvođenja toplotne izolacije kosih krovova?

Krovni karton postavlja se ispod krovnih obloga, a celi prostor ispod kartona ispunjava se izolacijom, ali bez stvaranja ventilacionog kanala. U takvom slučaju, kondenzacija se može skupljati ispod kartona u hladnijim danima, što može dovesti do truljenja drveta, smanjene toplotne izolacije, pa čak i poplave tavanskih prostora. Sanacija se izvodi bez dodatne toplotne izolacije s donje strane greda. U tom slučaju, stvarna toplotna izolaciona sposobnost krovne konstrukcije nije ista kao izolaciona sposobnost na mestu na kom se izolacija nalazi. Neizolovane grede predstavljaju toplotni most s nešto lošijom izolacionom sposobnošću, otprilike četiri puta lošijom od izolovane površine. Parna brana ispravno je postavljena, ali se tokom postavljanja električnih instalacija često javljaju perforacije. To predstavlja rizik, jer rupe mogu povećati prolaz vlažnog vazduha prema spoljnim slojevima, što može uzrokovati kondenzaciju ispod paropropusne folije ili ispod krovne obloge. Svi takvi prodori moraju biti pravilno zapečaćeni i zalepljeni trakom, kako bi se sprečila kondenzacija i održala energetska efikasnost.

Šta podrazumeva kvalitetna izrada kosog krova mansardnog stana pri novogradnji?

Preporučuje se da ukupna debljina toplotne izolacije bude 24 do 30 cm (u klasi SF32), što znači da prostor između greda treba da bude potpuno ispunjen izolacijom, a ispod toga treba staviti dodatnih 10 do 15 cm izolacije. Pravilna upotreba zaštitnih folija takođe je vrlo važna. Na unutrašnju, toplu stranu krova mora se ugraditi parna brana URSA SECO PRO 2 ili parna brana URSA SECO PRO 100. Ugrađivanje parne brane je poželjno, jer ona omogućava prolaz vazdušne vlage, ali u količinama koje nisu opasne za kondenzaciju unutar krovne konstrukcije. Parne brane imaju paropropusnost vrednosti SD ≥ 2,0 metra. Precizno izvođenje važno je prilikom postavljanja parnih brana. Svi uzdužni spojevi, prodori i spojevi sa zidovima moraju biti čvrsto izvedeni i zalepljeni. Za to se mogu koristiti razne zaptivne i lepljive trake (URSA SECO PRO KA), kao i lepkovi (URSA SECO PRO DKS).

Krov treba da bude projektovan s ventilacionim kanalom visine najmanje 4 cm, s odgovarajućim ulazom vazduha na strehi i ispustom na slemenu. Vazdušni kanal sprečava kondenzaciju vlage ispod krova i pregrevanje tavanskih prostora u letnjim mesecima. Između izolacije i vazdušnog kanala mora se ugraditi sekundarna krovna obloga ili paropropusna folija. Dobre paropropusne folije (URSA SECO PRO 0,02) imaju SD vrednost od približno 0,02 m. Postavljanje oplate nije neophodno, ali je korisno, jer omogućava hodanje po krovu tokom ugradnje i naknadnih intervencija. Daske treba da budu suve i postavljene s razmakom od 1 do 2 cm između njih.

Koji je ispravan način spoljne sanacije postojećeg kosog krova?

Obnova krovne konstrukcije spolja obično se sprovodi prilikom zamene krovne obloge. Prvo je potrebno proceniti stanje postojeće toplotne izolacije i parne brane. Ako je potrebno ugraditi novu parnu branu, to se radi tako što se ona čvrsto postavi preko greda, pri čemu preklope parne brane treba međusobno zalepiti. Posebnu pažnju treba posvetiti nepropusnosti između parne brane i pregibnog zida, jer po vetrovitom vremenu zbog nestručnog izvođenja ovog detalja može ući hladan vazduh.

Ako postojeća toplotna izolacija nije mokra i ravnomerno ispunjava prostor između greda, može se ostaviti kakva jeste. Najčešće je potrebno dodati odgovarajuću debljinu da bi prostor između greda bio potpuno ispunjen po visini. Kako bi se obezbedila odgovarajuća debljina toplotne izolacije, na grede se odozgo poprečno postavljaju letve, između kojih se postavlja dodatni sloj toplotne izolacije URSA. Visina letve određuje debljinu toplotne izolacije i trebalo bi da bude između 5 i 10 cm. Ukupna debljina izolacije treba da bude 20 do 25 cm. Preko izolacije se postavlja paropropusna folija, koja služi i kao sekundarna krovna obloga.

Nakon toga sledi postavljanje kontraletvi visine najmanje 4 cm, koje formiraju vazdušni kanal. Na kontraletve se poprečno postavljaju letve koje služe za postavljanje krovne obloge.

Da li je toplotna izolacija od staklene vune URSA samonosiva kada se postavlja između greda s donje strane?

URSA u svom programu ima nekoliko nivoa kvaliteta. Kada se koriste odgovarajući materijali, kao što su URSA SF 32 ili URSA SF 34, to ne predstavlja problem. Postavljanje toplotne izolacije između grede s donje strane teže je samo pri upotrebi materijala URSA DF39. Korišćenjem odgovarajućeg materijala i sečenjem na širinu veću od 1 do 2 cm, izolacija ostaje stabilna na mestu tokom ugradnje.

 

Koja je razlika između građevinskih folija u sistemima kosih krovova (parna brana, parna prepreka, paropropusna folija)?

Parna brana potpuno sprečava prolaz vodene pare i generalno se postavlja što bliže toploj strani konstrukcije, na primer neposredno ispod završne obloge. Parna prepreka delimično sprečava prolaz vodene pare i takođe se postavlja što bliže toploj strani. Za razliku od parne brane, parna prepreka omogućava „disanje“ krova. Parna prepreka postavlja se ako sa spoljne strane postoji vazdušni kanal koji omogućava ventilaciju vodene pare koja prolazi kroz krovnu konstrukciju.

Paropropusne folije, poznate i kao sekundarne krovne obloge, ne smeju ometati prolaz vodene pare. Ugrađuju se na hladnu stranu krova, gde bi postavljanje parne brane ili parne prepreke predstavljalo problem. Vodena para mora nesmetano da prolazi kroz njih prema spolja, u ventilacioni kanal, kako bi se sprečila kondenzacija unutar krovne konstrukcije. Te folije služe kao zaštitna sekundarna krovna obloga i kao zaštita od vetra, za izolaciju i celu konstrukciju.

Važna tehnička svojstva folija su: nivo propustljivosti vodene pare (paropropusnost), mehanička svojstva (posebno zatezna čvrstoća) i otpornost na starenje (UV zrake). Paropropusnost je naznačena vrednošću Sd. Pojedinačne folije imaju sledeće vrednosti:

  • parne brane: SD ≈ 100 m (URSA SECO PRO 100)

  • parne prepreke: SD ≥ 2 m (URSA SECO PRO 2)

  • paropropusne folije: SD ≈ 0,02 m (URSA SECO PRO 0,02).

Koja je razlika između materijala URSA SF 32 i URSA DF 39?

Oba proizvoda imaju istu namenu (toplotna izolacija kosog krova), ali je materijal URSA SF 32 kvalitetniji.

Razlika je u kompaktnosti i toplotnoj provodljivosti. Materijal URSA SF 32 je kompaktniji, uglavnom zbog veće gustine i drugačije vrste vlakana. Zbog drugačijeg rasporeda vlakana, materijal URSA SF 32 ima i bolja toplotno-izolaciona svojstva (λ = 0,032 W/mK). Osim toga, razlika je očita i na prvi pogled, jer materijal URSA SF 32 na površini ima otisnute oznake, što olakšava ugradnju.

Zašto je mineralna staklena vuna URSA najprikladniji materijal za izolaciju suvomontažnih pregradnih zidova?

Razlozi za to su:

postizanje visoke sposobnosti toplotne izolacije zidova
postizanje visoke sposobnosti zvučne izolacije zidova
postizanje vatrootpornosti zidova (trajanje do 90 minuta)
jednostavna ugradnja, lagan, komprimovan materijal
modularne dimenzije, minimalni otpad
stabilan visoki kvalitet
odlična logistička podrška
tehnička podrška za projektante i izvođače radova.
 

Pružaju li suvomontažni pregradni zidovi kvalitetnu zvučnu zaštitu?

Lagani, suvomontažni pregradni zidovi postižu visok nivo zvučne izolacije. Deluju po principu masa-opruga-masa. Taj princip može se objasniti na primeru laganog montažnog zida koji ima nosivu metalnu konstrukciju, oblogu od gipsanih ploča s obe strane i zvučnu izolaciju od staklene vune URSA u međuprostoru. Zvuk svojim talasima uzrokuje vibracije gipsane ploče. Zbog svoje mase, ploča delimično prigušuje talase, a to se delimično prenosi i na zvučnu izolaciju. Zvučna izolacija deluje po principu opruga koje nežno prigušuju talase, tako da se minimalni deo prenosi na drugu oblogu i dalje u susednu prostoriju. Na taj način se postiže ista ili bolja zvučna izolacija u poređenju s punim pregradnim zidovima koji su i do deset puta teži.
 

Koje su najčešće greške prilikom postavljanja suvomontažnih pregradnih zidova?

Kvalitetno izvođenje ima veliki uticaj. Najčešće greške pri tome su:

  • Nedovoljno punjenje zida toplotnom izolacijom.
  • Postavljanje pregradnog zida direktno na plivajući estrih, što omogućava prenos zvuka kroz estrih na drugu stranu. Zahteva se ugradnja na potpornu ploču, s dilatacionim spojevima ili odvajanjem plivajućeg estriha od pregradnog zida.
  • Ugradnja električnih instalacija s nepreciznim izrezima u oblozi, neispunjavanje preostalog prostora izolacijom i postavljanje elemenata s obe strane zida na isto mesto, što stvara zvučni most.
  • Pregradni zidovi dosežu samo do spuštenog plafona, a ne do podne ploče, što takođe stvara zvučni most.

Ima li URSA prikladno rešenje za izgradnju ravnog krova?

Uz mineralnu staklenu vunu (URSA TECTONIC HT Advance), program URSA Slovenija uključuje i toplotnu izolaciju od ekstrudiranog polistirena (URSA XPS), koji je odličan materijal za realizaciju obrnutog ravnog krova. To ima brojne prednosti u odnosu na klasični ravni krov, koje prevazilaze minimalnu razliku u ceni.
Klasični ravni krovovi imaju završni sloj bitumena, PVC-a ili slične hidroizolacije – membrane. Ona je izložena solarnom zračenju (UV zracima), koje uništava navedene materijale. Obrnuti ravni krov ima sledeće prednosti:

  • Hidroizolacioni sloj zaštićen je od solarnog zračenja toplotnom izolacijom URSA XPS.
  • Hidroizolacioni sloj nije izložen hodanju po njemu, što smanjuje rizik od probijanja.
  • Toplotna izolacija od ekstrudiranog polistirena URSA XPS ne upija vlagu. Kiša tokom ugradnje ne utiče na toplotno-izolaciona svojstva, što nije slučaj kod klasičnog sastava s kamenom vunom.
  • Obrnuti ravni krov nije problematičan zbog vlaženja usled difuzije vodene pare.
Ravni krovovi stekli su lošu reputaciju upravo iz prethodno navedenih razloga. Kod klasičnog ravnog krova uglavnom je nemoguće locirati curenje. Obrnuti ravni krov rešava sve prethodno navedene probleme, a njegov vek trajanja nesrazmerno je duži od razlike u ceni između ta dva izvođenja.

Možemo li koristiti XPS u dva sloja u sistemu obrnutog ravnog krova?

Upotreba ekstrudiranog polistirena u sistemima ravnih obrnutih krovova u dva sloja nije prihvatljiva. Ako se ekstrudirani polistiren koristi u dva sloja, postoji rizik da će u slučaju kiše voda ući između dva sloja XPS-a. To stvara vodeni film koji predstavlja visoku parnu branu. Zarobljena voda, koja se nalazi u slojevima ispod, uzrokuje porast pritiska vodene pare zbog više temperature u tim područjima. To može uzrokovati difuziono vlaženje ekstrudiranog polistirena, koje u slučaju URSA XPS-a iznosi otprilike 3%, što je uporedivo s konkurentskim materijalima ili je bolje od njih. Međutim, to rezultira pogoršanjem toplotne izolacije, a dugoročno postoji rizik od oštećenja uzrokovanih mrazom.

Da li se URSA XPS sme lepiti plamenom na vertikalni zid s bitumenskom hidroizolacijom?

Lepljenje na taj je način Izvodljivo, ali se ne preporučuje. Prilikom lepljenja bitumenske hidroizolacije plamenim zagrevanjem može doći do prekomernog stanjivanja hidroizolacije, što je neprihvatljivo. Takođe postoji rizik od oštećenja izolacione ploče zbog otvorenog plamena. Za kvalitetan i siguran rad preporučuje se upotreba lepka namenjenog za tu svrhu.

Treba Vam pomoć?

Naši stručnjaci su Vam na raspolaganju za sva pitanja o našim odličnim izolacionim materijalima.

Obratite nam se
Usluge